Годишњица Николе Чупића

ПРИПРЕМА ЗА ДРЖАВНУ СЛУЖБУ 51

је, чини ми се, још била жива мајка, а рођени му брат Теофило био је калуђер у Каленићу.

Нашавши се тако у свом рођеном месту, после неколиких неуспеха на другим пољима, Тоша својим рођацима изјави : да неће да иде ни у какву државну службу. Његову роду то се учини зазорно, и Теофило пише мени, да гледам како било израдити Тоши бар службу учитељску, да му се не подсмевају сељаци, који нису могли веровати, да младић од своје воље неће службе, него су, напротив, држали да је нешто укварио, па му власт не да!

Тада ја, имајући у рукама све школске сведоџбе Тошине, одем Школском Управитељу Миловану Спасићу, и умолим гате он Мијушковића постави за учитеља основне школе у Београду. Кад се то сврши, онда учитељ земљоделске школе у Топчидеру, Јован Костић, зажели преместити се у Београд, ради лакшет школовања своје кћери. Тада умолим Атанасија Николића, под којим је онда била Земљоделска школа, као и сав Топчидер, те Костића пусти, а Мијушковића прими на његово место.

Свршивши све то, поручим у Каленић Тоши, те дође и заузме своје место у Земљоделској школи у Топчидеру, где је остао око две године.

У јесен године 1857 Мијушковић добије проФесорско место у полугимназији неготинској. Отуда је, 1858, прешао у Гимназију Београдску; неко време служио је и у Алексинцу, а године 1888 стављен је у пенсију као професор Београдске Реалке.

Преминуо је у Београду 14 јуна, 1891.

По смерној спољашности, по затвореној нарави, Мијушковић је обично цењен тек као миран, добро-

= ДУ