Годишњица Николе Чупића

~

ђе

из СВОЈИХ УСПОМЕНА

душан наставник. Нико није ни помишљао да у том маленом човечићу живи пламени родољуб, који је био кадар, са шаром у руци, сукнути у Романију, и бацити се у крвав рат за ослобођење свога Народа. Хе, хе! Мало их је онаких !..... |

Овде је право поменути и један београдски случај, који је знатно разладио наше младићско одушевљење, још пре него што су Турци у Сарајеву и почели еумњати и трагати. Е

Раније сам помињао како сам се, у Попечитељству Просвештенија среоп познао с Милованом Јанковићем. Овај човек бејаше онда на гласу, бар међу нама млађим људма, као велики патриота. ћелећи обновити старо српско одело, он је, с Грујићем п другима, у лето године 1846, бпо обукао на се беле сукнене хаљине. И у опште је био познат као бранич притиснутих ч апостол слободе. С тога, је међу нама млађим људма био сматран као велики српски родољуб.

Пошто сам се, дакле, у Попечитељству с њим виђао сваки дан, пошто емо се познали и зближили; и пошто сам видео да и он мени неке своје невољице поверава, и ако је био човек јако затворен, ја у себи смислим: да је у интересу наше велике намере: оно све што нас неколико смишљамо и спремамо за Босну, поверити и Јанковићу, позвавши та да и он, својим широким знањем, и својом патриотском енергијом, с нама пристане, и помаже велику намеру нашу. |

Овако оцењујући и наше намере, п Јанковића према њима, ја се. једно после по дне дигнем тек њему у стан. Он је седео у Абаџиској чаршији, еве ми се чини, у кући неког Миливоја Абаџије.