Годишњица Николе Чупића

ПРИПРЕМА ЗА ДРЖАВНУ СЛУЖБУ 53

После малога приступа, кажем му какву крупну мисао носимо у глави нас неколико младих људи: да отпочнемо најпре четнички рат у Босни и Херцеговини, а за тим да дигнемо сав народ, и тако да учинимо крај турској сили у тим српским земљама!!

Милован, с великим црвеним Ффесом на глави, мирно ме саслуша до краја, и тек онда рече: да се врло чуди такој дрскости од мене, кога је дотле сматрао за младића паметна !

—- Не само да ви у тој намери не можете ништа учинити, вели Милован даље; не само да су вама за то већ готова вешала у Турској иу Аустрији; него вама нема живота и од ових наших старешина.... Они ће вас, да се удворе Турцима, све овде повешати! Ја бих волео да ми то нисте ни казивали, а већ кад сте, онда вас молим: не говорите ником да ја о том ма што знам !....

Говорећи то, Милован бејаше јако узбуђен, је ли то било од истине, или је само желео мене више заплашити — не умем казати.........

— У осталом, додаде он на послетку: — ми имамо и овде, код своје куће, пуне шаке посла! Нама је данас преча просвета, него ослобођење од Турака !....“

Чувши такав суд од Милована, о ком сам држао и да ствар боље разумева, и да је мој пријатељ, ја се оладих !....

То сам, замотаним начином, и Тоши одмах јавио.

— Кад се не може пушком, мишљах ја у себи: — онда ћу се старати школом и књигом! И 'од тога доба, у та два правца, већином се је и исказивала моја патриотска жудња....