Годишњица Николе Чупића

сл 1

ПРИПРЕМА ЗА ДРЖАВНУ СЛУЖБУ

У Србији онда, због необичног нагомилања војске око утока Дунава, све животне намирнице скочише у цени. Сељаци су се чудом чудили, како се њихове мршаве краве, и џораве свиње и козе продају за нечувене дотле новце. У Србији, за оно време, чешће се виђао златни наполеон, него другда цванцик или бешлук !

А симпатије спроћу зараћених страна у нас беху подељене. Једни су желели да победе Руси,а друти — Савезници. Први еу били многобројни, готово сав народ, а други су били мали бројем, али су се хвалили да даље виде, и да боље рачунају.

За трајања тога Кримскога рата, у Београдској Читаоници сваки дан се готово само о њем и говорило. Русе су заступали сви из реда чланови Читаонице, а савезнике је редовно бранио Манојло Јокић, син пок. Петра Јокића Буљубаше! Он увек доказиваше да Руси морају бити побеђени. На супрот Јокићу највише се истицао Урош Кнежевић, живописац, уверавајући да ће Руси бити победитељи. Најпосле, ова се два човека опкладише тако: да плати 10 дуката онај чији штићеници буду побеђени. Прве поле маја 18252, новине донеше глас да су Савезници јуришали на Малаковеку Кулу, па били одбијени. Тада су руски пријатељи у Читаоници ликовали од радости.

Септембра 1, 18255, с Београдскога Града рукнуше 101 топ оглашујући победу Савезника на Севастопољу. У Граду сеучини велико весеље, у вече ватромет, многе турске куће, дућани и џамије бише осветљене, као и станови консула Енглеског и консула Француског.