Годишњица Николе Чупића

58 ИЗ СВОЈИХ УСПОМЕНА

Кад су топови ес Града грували, онда сте на Теразијама могли срести много Срба, који су плакали као мала деца од жалости за Русима.

Други дан, после ручка, у обично време, Кнежевић дође у Читаоницу, и како дође извади и положи 10 дуката, говорећи:

— Нека је жив стари Бог, па ће Руси ово вратити Савезницима с интересом !

Јокић не хте узети тих десет дуката; он беше задовољан што се његово прорицање обистинило. Онда се слошки договорише те за те новце купише Читаоници један леп сат, који, мислим, и данас виси о зиду у том заводу.

Поред разговора о политици ио рату, у Читаоници су врло често бивали живи претреси о Српском језику ио правопису. Многи су могли опазити да се у нас у опште мисли: да о политициим о Српском језику сваки Србин, уз право, има и потребно знање да пресуђује питања политичка и Филолошка !

Најредовнији гости у Читаоници бивали су: Цветко Рајовић, Стари Хаџи-Лазић, Тома Живано_вић, Миша Џанић, Јован Антић, Адвокат Давидовић, Сима Станисављевић, Урош Кнежевић, Манојло Јокић и још доста њих, којима имена, у овај мах, не могу да се сетим.

Долазећи сваки дан, после по дне у Читаоницу, ја сам остајао онде до пред вечеру. Што сам читао — читао, а остало време проводио сам слушајући разне разговоре у соби — пушионици. Сам сеу диспуте нисам мешао, јер сам, према другима, био врло млад, већ сам пратио што други говоре. У том опазим да се онда сваки дан говори готово једно те једно. Тада од једнога понедељника узмем