Годишњица Николе Чупића

Стефан Марковић

После Алексе Јанковића, за Попечитеља Просвете и Правде дође Стефан Марковић, дотадашњи члан Земаљског Савета.

Стефан Марковић је био родом из оне стране. У Србију је прешао после Хатишерифа од 1830, и, у прво време, био је Секретар у Великом Народном Суду, а после у Совету. Доцније је постао и члан Земаљскога Савета.

По спреми то бејаше обичан канцелариски чиновник, а као човек беше телом сувоњав и слабуњав на очи. Носио се је увек чисто и укусно, а у опхођењу с људма био је благ и пријатан.

Доцније је Марковић бивао и Кнежев Представник и Попечитељ Иностраних Дела. До је носио то звање, имао је непријатност дочекати у Београду Портина ванреднога Комесара Етем-Пашу, кога, је радња, у својим последицама, донела Марковићу пад е Представништва.

Марковић је преминуо у Београду, као пенсионирани члан Савета, 29 новембра 1864 године.

Дошавши за Попечитеља Просвете, Марковић у том свом Министарству заста Милана Симића, као најстаријега по рангу чиновника, који је у том Попечитељству био од дужега времена.