Годишњица Николе Чупића

НОЕРЊОРО ЈЕ ОГ 319

као и остали гимназијски наставници, добивао да предаје разне предмете и по разним разредима. Падало му је у део, да предаје и земљопис, и Физику, итд. Али, одмах се могло опазити у којим је предметима снага његова. То је српски језик и књижевност, теорија и историја књижевности. Нарочито је у теорију књижевности (прозе и поезије), извикану као неплодан и „несавремен“ предмет, унео живота и својом красном, духовитом, српском беседом и својим новим, савременим погледима на стил и на књижевност у ошште. Износећи својим ученицима мисли о стилу и књижевноси Бифона, Берне-а итд., он је са теорије књижевности, као гимназијског предмета у нашим гимназијама, први почео скидати застарелу, пеевдокласичну кору. И то ће му бити једна од највећих заслуга као гимназијског професора. Кад се дода још његово особито познавање српеке новије књижевности, онда ће се тек видети: како је Вуловић, већ као гимназијски професор, преко својих ученика, деловао и на опште књижевно образовање и на правац најновије нам српске књижевности.

"Обележивши своје службовање, као гимназијски професор, и својим знатним, рекли бисмо најбољим, књижевним радовима, Вуловић 1881. постане професор Југословенске Књижевности у Великој Школи. · Тада му је историја књижевности, на име српске, постала главни предмет. _

Стара, заједничка словенска књижевност, као п стара српска, мора се обрађивати, осим књижевноисторијским методом, и јако се ослањајући на Филологију. Вуловић је био по школи правник, с тога му је остало да и једно и друго изучава самоучки. За то, неколико пута, кад се Даничић 1878. вра-