Годишњица Николе Чупића

НЕКРОЛОГ 328

Својим књижевно естетичним студијама, /06зија Ђ. Јакшића (у „Отаџбини“ 18579. п Ђура Јакшић песник по сликар сриски (1880. у „Годиш„њици“ 1У.), много је Вуловић допринео, да се истински песнички геније, Б. Јакшић, позна, по заслузи цени и у његовој поезији ужива. Исто тако, Вуловић је подвргао потанкој књижевно естичној анализи поезију два, такође права, велика песника српека, [. П. Његуша (у „Годишњици 1.“ 18977.) и Симу Милутиновића Сарајлије(у „Годишњици П.“ 1878.). а за тим у студији Његуш и Милутиновић (у „Јавору“ 1879.). Осим главне ствари, која је сама по себи веома занимљива, има драгоцених књижевно историјских и естетичних зрнаца и у његовој расправи Његуш п Мажуранић историјско-литерарно питање (у „Отаџбини“ 1880.). На то се питање још једном вратио после две године (у „Преодници“ 1882.). Кад овим радовима његовим још додамо:; Појави у најновијој нашој књижевности (у „Годишњици“ Ш. 1879.) и Уметничка приповетка у најновијој српској књижевности (у „Отаџбини“ 1880.), а не сметнемо с ума ни његове школске књиге: Српску читанку за гимназије Кнежевине Србије књ. 11., с књижевно-историјским белешкама (1879.), (која се доцније с Новаковићевом, књигом [., претопила у једну, до скора једину читанку за ниже разреде средњих школа), па за тим Српску Читанку за више разреде гимн. у Кнежевини Србији (1876.), с опширним књижевно-историјским белешкама, која је до сад доживела такође више издања, — онда ћемо имати скуп најзнатнијих радова Вуловићевих, до 1881. Том се годином завршује први, а од ње настаје други период и књижевног рада Вуловићева.

2