Годишњица Николе Чупића

НЕКРОЛОГ' 395

нешто за биографију Петра Петровића Његуша У „Годишњици“ УП, 1554. приредивши издање Дела Ђуре Јакшића (1881.—18883.), иставио му је доста ошширну биографију и студију о Јакшићу; Говор у свечаној седници Српског Ученог Друштва о прослави 90-годишњице књижевног рада М. Бана и Б. Малетића, штампано у „Гласнику“ (1885.): Горски Вијенац у немачком преводу, на по ве оштампано из „Самоуправе“ (1836.); Поглед на дубровачку-далматинско књижевност читао о прослави стогодишњице Јос. Руђ. Бошковића 1587. ЛПриложак српској Синтакси 1851.

Али највећи рад његов, у који је највише труда уложио и, биће прерано, строго књижевноисторијеско и Филолошко разматрање, — јесте његова монографија Бранко Радичевић у „Гласу ХШ. и ХТУ«. 1889.—1890.

И не спомињући изреком свих ранијих и познијих, нарочито ситнијих, књижевних радова Вуловићевих, између којих се особито истичу многе критике, прикази, реферати, —- већ према оном што смо напред навели (закључно до 1890.) може се у главном прегледати књижевни рад Вуловићев и оценпти заслуге његове за књижевност и науку српску.

По свем што се зна, собом је, на жалост, у гроб однео многе лепе смерове п замисли, којима би се, да му их даде неумитна смрт остварити, само још већма умножиле његове заслуге за српску књижевност, а она би била још у већем добитку.

Али заслуге Вуловићеве у толико више одскачу, што се он нарочито трудио да и спољашњим обликом, стилом и језиком, својих књижевних п0слова унапреди савремену српеку књижевност. „Те-