Годишњица Николе Чупића

ТРГОВАЧКИ ЦЕВТРИ МИ ПУТОВИ 93

свега. тога моле Сандаља, да забрани ту продавање соли. Изгледа, да им је Сандаљ обећао испунита жељу, но привидно, јер се со цм даље продавала. То се види из једног доцнијег писма дубровачке опћине од исте године (1997.). У њему се Дубровчани жале Јелени Дабишиници, названој Груба, што се продаје со у Суторини против уговора са „светопочившим краљем Твртком.“ После овога изгледа, да се даље со није продавала, у Суторинц, бар се то јавно није радило. Године 1418., неки „иностранци“ довезоше со у Нови и ту продадоше нешто, а остало сместише у неку кућу „под градом,“ да и даље продају. Дубровчани су се противу тога одмах жалили Сандаљу, и модили га, да то не дозволи према ранијим уговорима,“

У ХУ. веку припадаше Нови херцегу Стевану Вукчићу, који га је новим грађевинама проширио и улешао. По њему је и прозван Ерцег-Нови. После његове смрти за владе сина му Влатка Ерцег-Нови пао је у руке Турака. Ту и још на једној тачки изишла је турска траница на море. Нови припаде санџаку херцеговачком и доби још већу важност у трговачком погледу. Со сеу њему од тада слободно продавала као и друге ствари. Дубровчани не могући више спречити продавање соли, трудили су се бар, да од турских царева узму под закуп царину новску. И доиста из писама султана Мехмеда Џ. од 1456. и 1461. год. видимо да је новска царина у рукама Дубровчана и да је она давала добар доходак султановој ризници У писму Бајазита П. од 1483. године новекоме диздару забрањује се, да се друга со може продавати на новскоме тргу сем дубровачке, јер му ти људи за то „харач“ плаћају.“ Интересно је друго једно писмо истог Бајазита од 1484. год. санџак-бегу херцеговачком. У њему се поред осталог вели: „пређе овог времена дубровачкој господи књигу сам писао и дао да црвац, олово, свила, и восак на новску скалу ходет“ из његове државе." Види се дакле, да је Нови тада био врло важна извозна

1 1514. 45.

2 1114., 107.

3 Миклошић, Моп. Зегђ., 475, 485. 4 11Д., 528.

5 1114., 529.