Годишњица Николе Чупића

70 СВЕТИ ПРОХОР ПЧИЊСКИ И ЊЕГОВ МАНАСТИР

традђ не хоцетђ тбимђ 1ти завистивђ ношцљ ц(ајрђ в 'злеже; с(вејти Тависа емз всне не Фносити ма в' Ц(ајриградђ но вља(в)ратив егш Ф Почивало: на рђце Пшине и сотвор ц(ејрковђ с(вејтаго лака мала; дрзгз же векз (већу) и с пиргомђ во има с(вејтаго шца Прохора. И пршде предђ Ц(ајршградђљ и властители Ц(а)риградски оусердно повлонишаса емз. Д!шгенђ пртде в' свод градђ со многое честђ... аминћ.

Ш Џчињски манастир Светога Оца Прохора

Јужноисточно од Врања а северноисточно од ћуманова, без мало на међи старе Врањске, сада Прешевске и Паланачке казе, уздиже се горостасна планина, Козјак“:

21 Почивало се зове и данас једно место на десној обали Пчиње а на путу из Манастира Пчињскога у Куманово — при ушћу реке Сераве у Пчињу.

22 Често се с оне стране Пчиње чује и Којзак или Којзјак. Висок је по аустр. генералштабној карти 1352. м, Најстарији помен о њему познат је до сада из године 1019. — Међу епископијама, које је Василије Бугароубијца (976—1025), 1019. године затекао, а које је 1278. год. Михаило УП! Палеолог (1261—1282) Оридској Архијепископији дао, спомиње се и Косажо») (Е. Голубинскец „Краткји очеркђљ исторји православнихђ церквен.... 259). А помен онај, који наводи 4. С. Јовановић („Га. Срп. Уч. Друштва“ књ. ХПХ, стр. 339) не односи се на Козјак. То је, као што се у дотичној хрисовуљи, „Гласник Срп. Уч. Друштва“ књ. ХХТУ стр. 24344.) врло јасно види, Кожље, и дан дањи село на реци Џчињи у Скопљанској нахији. (Кожље је по административној подели данас у Скопљанској кази, али је на међи Скопљанске и Велеске казе. На десној обали је реке Пчиње, на једном каменитом брегу. Седо је српско. Има 60 кућа. Далеко је од Велеса 37, часа. — Око села има доста старих остатака).

Нећемо рећи да је по овом Јовановићевом мишљењу, али је и Ст. Новаковић („Законик Стефана Душана цара српског“...... стр. ХХГУ) узео, да је црква Св. Николе, која се у поменутој хрисовуљи помиње под Кожљем на реци Пчињи, да је у Цчињи (пределу). У џоменутој се хрисовуљи, осем једнога имена Кожље, које, као што рекосмо, и дан дањи постоји, спомињу још и села: Блаце (Скопљ.) и Ратилце (Велеска каза) и Вардар—Велика те је тим јасније, да је то Кожле данашње Кожље у Свопљанској кази.

Овамо не убројавамо спомене о Козјаку у доцнијој како подитичкој тако ни у литерарној књижевности.