Годишњица Николе Чупића

2976 ТОДИШЊИЦА

На садашњем терену Рашко-Призренске Епархије било је у старо доба кад више, кад мање епархија на челу с Патријархом у Џећи, па су се у току времена, слабљењем српскога народа, састављале уједно; и најзад 1789 године сједине се рашка и призренска епархија, те цео поменути простор централне Класичне Србије добије „једнога митрополита са седиштем у Призрену. (Костадин, „Цариградска Патријаршија“, стр. 82, Београд, 1895. — „Глас“ књ. иХП, етр. 42. Београд, 1901. од архимандрита И. Руварца „Рашки епископи и митрополити“).

Митрополит је Мелетије сачувао сведочанство, које му је издао његов духовни отац јеромонах Јефрем 1838 године, да би га владика зађаконио. То сведочанетво, које је нађено после смрти митрополитове у његовим хартијама, гласи у оригиналу овако:

„ уоељдффу тђ гиђ глицотбтцсц б хата луго џи. 5 00с еден. = Ифијаеу, ловђу, то о Ебоџе ту "Тедовбуђе, о деустусау, 20 потбу хатетоовхћеу, те с у(ис јхбуос 78 #0018 пол 98 хот сетцоос ђифу “1убор Жођст8 жоћ то Ведос те хоодбис 2978 гогдубоу жиг итдеу, 20007 тд холоу #у сдтд шеотеоосиг оидтоу ФЕоу те _ Те0обтјуцс дуто жол тедвоу хита тђу г2ђијиу ћу Флаутдс ђтоу 16007 хшубуоо, ожгувђа Фуђутбу џелоута “Теобводе. вф ф же ђфлаовси етодцеус гд0 у сото 1838

" Јауубваогос: 10 "Ерогитс > Теооџбушјос #02 лугоџолинос с0тор латјо исотгобф ортбу ФЕг0у те

"Геообтуцс. 1892 године, да се од њих заснује једна епископија под призренским митрополитом у дипу Србина, а са седиштем у манастиру Свете Тројице (десет минута до Пљеваља), под именом Милошевска

Епископија, па да јој се придају Нови Пазар и Сјеница; али су други послови то притрпали, и доцније се та ствар развијала у

другом правцу.