Годишњица Николе Чупића

МИТРОПОЛИТ МЕЛЕТИЈЕ

| | ~ На другом празном листу овога сведочанства записао је митрополит својом руком ово: 1824 "Е8лос 28 дебтеов гугуфдђхи бта 6е000с. 1886 163а ђе тд џшушбстђог џилЗубсте иботгос 15. 1887 гуђуш хелоуђоос уобшвогос 21. 1888 угаувео(ћ 11 гуђув бдидбхос с то хабтодж «лтоу стаубу ха0шллоу.

Према томе покојни митрополит Мелетије родом је из града Сереза (Сера), на левој страни реке Струме, у источној Маћедонији, у којем је граду одушевљена српска војска, у првој половини ХЈУ века, прогласила Краља Душана за цара. Даље се види да се митрополит родио 28 јула у понедеоник 1824 године; да је 15 марта 1836 године, као дечко од непуних 12 година отишао у ма- | настир Бунасик, и да се замонашио 21 новембра 1837 године, а 11 јануара 1838 зађаконио га владика Кирил Стагонски.

На полеђини сведочанства записао је митрополит својом руком соџшсеотцосаиз (моје сведочанство).

То је све што се зна сада о рођењу и детињству митрополитовом. Свакојако може имати и сада каквих рођака и потомака у Серезу.“

5 Чудна је она срџба некога Господина Б. у „Делу“ (за јул, стр. 76. Београд, 1896 год.). Толико се тај господин заборавио и далеко забраздио, те резили умрлога митрополита што је учио папуџијски занат, као да је стидно радити и учити занате! По наведеном документу види се да митрополит неје имао времена да учи и какав занат, а најмање код каквога „ћелавога мајстора“, како се тај господин Б. незгодно изражава. То су голе приче и познате омразе чорбаџијске у Призрену. Кад овако уме тај господип Б. да резили мртве људе, да ди би се подухватио да пише о оним чудним _ и без сумње неистинитим причама о покојном митрополиту Дионисију, Србину, које су се испреде у епархији за непуне четири тодине после смрти Митрополита Мелетија 2!