Годишњица Николе Чупића

278 ГОДИШЊИЦА

Митрополит је Мелетије кореспондовао с Патријаршијом и митрополитима патријаршијским на грчком језику, с турским властима на турском, а у својој епархији говорио је српски и писао наредбе свештенству и народу на српском језику у народном призренском дијалекту, у колико га је могао да изучи (свикне), па је у писању мешао изговор појединих речи према рускоцрквеном језику, јер је тај језик читао у цркви.

После смрти митрополитове нађена је у његовим хартијама једна беседа (састав) пили приличније синаксар његовом руком писана, коју ми је послао Г. Илија Вучетић, директор Скопске Гимнасије, а пређашњи наставник (онда'и заступник ректора) Призренске Богословије. Ево тога синаксара тачно по оригиналу: мца декемврја 18.

Во сећ денђ паматђ сотворимо, иже во стих отца нашето Гаврила Архлјешескопа све србио, свашеномученика. стх: „за храста храстову мученју мучилеа,

и) Гаврјиле, пастире србекомђ народу.“

т Блажени овап Гаврјилђ раићђ би родом из србскте земле из стари вла, а неки кажз из београдску 0кружје. по смерти же патрјарху србскому пајату ниевскогЂ,“ сваценство србску и народ избрао и поставло на србеку патраршеску престолу блаженога овога Гаврјила, ·

6 „Годишњица“ ХХ, стр. 219. Београд, 1900.

+ Ован патрзархђ пајсја нив родомђ из Задру, како су неки казали, но есте родомђ из нево, близу грачаницУ, гдђ сад сасђ много жалоств нема ни едну кућу православну но су турци и више катодици. За пајсја како есте од Швево вседочи и црковни подписђ у цркву Стога мина, у село шава во копаникђ окружту вулчитринску .