Годишњица Николе Чупића

280 ГОДИШЊИЦА

у царску хазну, а гавртила ухапао. и будући султанђ мехметђ то време био у градљ бруса испратиси блаженога гавртила код султана у брусу на испитђ. и тако после много страдану и мученју да одрече небеснога спаситела нашеги јисуса храста, заповђдао султанђ и обесисе блаженога, сваценомученика гавргила, во мца декемврја 18: на 1656: год : по рож: хр: и сарани га неки свиценикљ павле ту у брусу између два дуба ђе имади и источникђ водв. а у србло _ свиаценство и народ, како чуо ову мученическу СМБртђ (смиртђ) Гаврјилову отма избрао, и поставјо за патрјарха у србску патраршеску столицу симвона митрополита зетскога, а султанђ мехметђ, будући обрекао патрааршеску престолу србеку на максима, даде бератђ царски на максима. и тако максимђ лшао на патрјаршески престолђ србски сасђ кровђ блаженому свашценомученику и отца нашему гаврјилу. бгш же молитви буду на вев насђ. аминђ. — —

од смиренога митрополита рашко-призренскога и скендеричкога,

!

т мелета

Нема датума и године кад је ову беседу писао митрополит Мелетије, али се може мислити да ју је писао око 1860 године, или и пре тога времена, у почетку својега владичанства на непосредној територији пећскога патријархата, кад га је више интересовала судбина патријарха Гаврила. Тим пре га је занимала ова мученичка емрт, што је, може бити, раније у Цариграду или у Светој Гори, за време својега школовања, читао о пећском патријарху Гаврилу у Историји Цркве коју је написао његов имењак митрополит атински Мелетије при крају ХУП века."

7 0 овоме патријарху Гаврилу има доста бележака и записа, и у нашој и у туђој литератури: