Годишњица Николе Чупића

МИТРОПОЛИТ МЕЛЕТИЈЕ 281

У почетку ове беседе или састава види се да је митрополит, између имена Гавртиљ и речи би, додао презиме рашћ». За тим после пет речи прецртао београдску окруже, па натписао стари вла, а неки кажу из београдску окружтв. При крају беседе, а одмах после датума и године, које казују да је патријарх обешен, прецртане су речи а србску сва-, па ситнијим словима продужио, јер му је дошло при дну листа друге стране: и сарани га неки сваценико павле ту у брусу између два дуба, ђе имади и источнико воде.

По овоме саставу може се мислити да је Мелетије знао народни говор око Сереза, јер по речима чувек место човек, и ћи место глаголскога облика ће, које он редовно пише, јасно је да је знао из детињства народни говор, јер се око Сереза и у доњем Повардарју тако те речи изговарају. С тога он неје ни свикнуо како ваља, народни говор у Призрену, јер га је мешао с књижевним и црквеним, те му је у опште шарен и језик и ортографија. У колико се митрополит Мелетије старао о народној просвети у својој епархији, види се из писма, које је својом руком написао. Ево тога писма тачно по оригиналу: |

т Благоговени свашценици, чесни кметови и старешиними веси православни хртетани во Копаник, чада наша во храетђ возлоблена молитвуем вас и благословим. неможе бити, мол браћа драга и чада возлоублена, неможе бити ни едно у свету драги ствар од науку: сас науку чувек

а) „Истина“ за 1888 годину, стр. 8356—865, Задар, 1888 год. » О) пећким артијепископима м српским патријарсима од Макарија до Арсенија 111. (или од 1557—1599. год.),“ од Илариона Руварца архимандрита.

6) „Глас“ Српске Краљевске Академије ТУШ, стр. 951 и 252, Београд, 1900 год. од Ст. Димитријевића.