Годишњица Николе Чупића

942 ГОДИШЊИЦА

хоћи да знав како есте чувек, хоћи да знав како е хр:станин православни, хоћи да знав како моли Бога и спасптела нашега јисуса храста за своа здравле, за свол душе спасенје за своћ напредак. и за все о добро земалско и небесно. сада с'с науком божјем може добити. ми вас молисмо, а ви сте сердечно обекли да правите то школо у цркву у граничане. и да поставите учитела, и да пратите колико би могукно деча да учу: обреклисте, а несте досвршили ница. за то опет молимо вас, и заповђдамо да отма единодушно правите то шкољо. поставите учитела да пратите и деча. да тако буде мири благодат од милостивога Бога нашега на вев вас. 1870. новембра 23. у призрен. т рашки призренски Мелетије молитвеник"

Из ове наредбе или управо молбе види се јасно да, митрополит Мелетије неје био противан народној просвети, само је желео да та просветна радња буде с његовим знањем и благословом. То је разумљиво ономе који познаје положај митрополита и народа у Турској. Истина

5 Ово се писмо сачувало код свештеника Нестора Ђорђевића, из Копорића на Копаонику у сливу ибарском, онда а и сада у Вучитрнској Кази, Приштевачкога Санџака. Поп Нестор је умро 4 декемора 1888 године у селу Јошаниди, у Прокупачком Срезу, као пресељеник, а овај је докуменат остао сину његову т. Авраму Поповићу, садашњем наставнику Крушевачке Гимнасије, а пређе Призренске Богословије. Писмо је упућено попу Нестору и попу Косту из Мијоковића, близу Копорића и Граничана. Овај поп Косто био је у мојем батаљону Дежево-ибарских устаника, па је погинуо 2 јануара 18785 године у борби на Кнежевом Брду, између села Лозна и Борчана. .

Село Граничане, у којем је желео Мелетије да народ подигне и отвори српску школу, помиње се у Светостефанској Хрисовуљи — „Спсменик“ Срп. Краљ. Академије, ТУ, стр. 2. Београд, 1890 год.