Годишњица Николе Чупића

МИТРОПОЛИТ МЕЛЕТИЈЕ 283

зуцкали су слободнији људи у народу: овај владика гони нас да правимо само цркве, а за тиколе се не чини мукаст. Тако су по неки говорили, али несу имали право. Владика је чинио своју дужност кад је световао народу да подиже и оправља цркве. Само би се имало приметити митрополиту то, што неје спремао млађе људе за епископе, те да у својој пространој епархији има бар једнога Србина епископа. Али је и тај поступак митрополитов по себи и са свим разумљив.

Да је покојни митрополит као Грк респектовао српско име у својој епархији, види се и из натписа на вратима митрополије у Приштини: „ЛМитропоља ова наградисе трошком» Н0говог вљсокопреосвештен. митрополита рашко-призренского, Господина Мелетга за вђчитит спо“ менђ србскимђљ житељима овога града и окружгља истога — године 1869 под надзирантем> трговца Косте Филиповића,“ Осем онога незгоднога писања, у „Делу“ за 1896 годину, противу митрополита Мелетија, што сам напред навео, види се и једна оптужба у књижици „Споменица“ о двадесет-птетогодишњем раду православне српске 6ог0словско-учитељске школе у Шризрену — израдио професор Милан Гајић, стр. 22, (не зна се где је штампана).

Гајић се овако изражава: „У првим данима свога рада Богословија добије свога противника у ономе 40веку, који ју је требао највише потпомагати, у митрополиту Мелентију. То је заиста загонетна појава за људе, који нису имали прилике, да познају стање ствари.“

Ово што је написао Господин Милан Гајић и неисправно је и неистинито. Треба говорити оно што је право, јер је то и Богу драго. Како је заснована српска

9 М. В. Веселиновића „Поглед кроз Косово“, стр. 14, Беотрад, 1895.