Годишњица Николе Чупића

284 ГОДИШЊИЦА

Богословија у Призрену, и шта је све рађено пре њенога заснивања објавиће се на другоме месту и у свима детаљима, а овде ћу само да наведем у кратко: да митрополит Мелетије неје био противан заснивању Богословије у Призрену кад је већ сазрело време да се она заснује, већ је био неко други противан не кажем противу саме установе, него из личних ћефова, те се зато отворање одуговлачило до 1 октобра 1871 године. О свему овоме, као што рекох, биће говора на другом за то згоднијем месту, и онда ће се видети зашто се из Београда наваљивало да се што пре отпочне и заснује Богословија у Призрену. А сада само велим да се без благослова и знања митрополита Мелетија, не би могла засновати таква школа.

Да се са знањем и благословом митрополитовим почела и школа зидати, ево шта је забележио онда старији учитељ основне школе у Призрену Илија Н. Ставрић, и ако је био у кругу оних Призренаца који су мрзели Мелетија: „С помоћу Божлом а у добар час стависмо данас 16 Априла на дан св. мученица Агатји, Ирини и Хгонги — први камен у темељ православно србске школе од г-ра Симе Андр. Игуманова са благословом и молитвама Високопреосвештеног г-на Митрополита Рашко-призренскога Мелентија у Призрену 1871 год.“

Кад је 1871 године пре Петрова-дне ствар сазрела и у Београду да се таква школа отвори у Призрену, онда је позван калуђер дечански Сава из Русије где је био на школовању. Сава дође из Русије у Београд крајем јула, и после краткога бављења у Београду, крајем августа месеца, пође за Призрен преко Ниша, Куршумзује и Приштине, као први ректор будуће Призренске

12 „Браство“ 1Х и Х, стр. 344. Београд, 1902. В. Т-ћ (Петар Костић). |