Годишњица Николе Чупића

МИТРОПОЛИТ МЕЛЕТИЈЕ 259

и да је сазнао право стање како се оно онда развијало у заснивању те школе. Па ни у одређивању првих школских ревизора, Г. Гајић не види бар посредну помоћ Мелетијеву, него ту част, не знам на којим основима, одаје султановој иради.

_ На страни 48. поменуте „Споменице“, вели Г. Гајић: „Природно је, да Призренска Богословија даје тон и правац српској народној просвети у своме крају. 1894 године је званично решено и царском ирадом освештано, да се шаљу ревизори до основним школама!“ А на стр. 49. опет понавља: „У последње време, кад су се школе намножиле и почела се обраћати најозбиљнија пажња народном образовању, издата је, 1594 године, царска ирада, у којој се наређује: да се врши ревизија основних школа по свима крајевима и да царске власти буду на руди ревизору, да што савесније одговори своме задатку. То је велика добит за напредак основне народне наставе.“ Фаталне су те ираде, заиста, и у Београду !

Никад и никаквих султанових ирада (указа) до данас 15 октобра 1902 године кад ово пишем, неје било ни за отворање искључиво српских модерних школа, а најмање да је било такве за одређивање српских школских ревизора у Турској ! О ирадама се говори по Београду просто ·_ из неразумевања. Модерне српске школе у Турској од 1892 године постоје на основима турскога просветнога закона чл. 129. о етраним школама у турскоме царству, а дотле према обичајима и толеранцији на војима су постојале старинске манастирске школе, доцније поповске по селима, и еснафске по градовима.

Ово кад овако и прецизно кажем, говорим из тачнога познавања прилика у Турској, о којима ми је, као посленику непрекидно од августа месеца 1572 године лично познато.

ТОДИШЊИЦА ХХП 19