Годишњица Николе Чупића

290 ТОДИШЊИЦА

Ту се Г. Гајић затрчао, кад је чак навео и некакав текст из те Фамозне ираде. Јамачно је поверовао празним гласовима, који су се и кроз дневну штампу ревносно и нарочито распростирали у Београду, да се необавештени свет њима забавља, а да се забашури право стање.

О одређивању првих српских школских ревизора у Скопској Епархији, па по том у идућој школској години и у Призренској, потекла је жеља прво у Скопљу, јер се те године, у јесен, почела заснивати српска гимнасија у Скопљу, па се хтело дати јачега полета нашим школама." До душе, морам овде признати, станујући онда у Скопљу, ја несам био мишљења да се тај корак предузима још за неко време, из са свим разумљивих разлога: да Турцима не падамо у очи, и да не изазивамо без тешке нужде ничије подазриве погледе, него да се упућује народ да што више ради на задобијању школскога права, а да се мање парадира. Ну вредни г. Тодор П. Станковић нагињао је да се још те године с ревизијом отпочне. И тако је на захтев његов пок. митрополит скопски Методије дао такрир косовском валији у Скопљу, и молио да може упутити извесне старије и спремније учитеље да обиђу школе у његовој епархији, и да му поднесу извештај о успеху ученика и стању школа у опште.

Према томе писао је митрополит Методије у Призрен митрополиту Мелетију да му упути из Призренске Богословије наставнике за ревизоре у Скопској Епархији. Тако су на тај Формални начин упућени у Скопље.

'· Г. Архимандрит Иларион Весић, бивши ректор Призренске Богословије, причао ми је да је он, са знањем митрополита Мелетија изатиљао по једно лице да обиђе шкоде у реону При-

зренске Богословије, али то нијс било и са знањем просветне државне турске власти.