Годишњица Николе Чупића

МИТРОПОЛИТ МЕЛЕТИЈЕ 291 Петар Костић и Симо Поповић, наставници Призренске Богословије, а Методије одредио је и два учитеља кумановека из своје епархије: Јевту Џуковића и Дамјана Прљинчевића.'3

Ово сада нисам мислио да наведем, али кад се истине на очиглед изврћу и обмотавају неистинама још пред живим људима и посленицима, приморан сам био да оволико рекнем, а у детаљима биће доцније у свему расветљено.

И г. Бранислав Ђ. Нушић, у својој књизи „Косово“ опис земље и народа, свеска 1. стр. 111, Нови Сад 1902 године наноси увреду покојном митрополиту Мелетију, Кал ВРЛИ зе. дотле под управом Митрополита Мелетија, који је највећу бригу полагао на збирање мирије, увукла се у његову паству И шизма и католиштво и протестанизам па и — нововерство. Осим многих грехова, које је Мелентије за тако дуги низ година своје рђаве управе понео на душу, овај грех спада у неопростиме.“

Овако смело, напамет, и без зазора говори г. Нушић противу митрополита Мелетија, а не наводи никакве доказе, онако исто као и онај Лазар у Цариграду, и не мислећи да је баш то највећи грех, кад се без стварних доказа какав човек клевета у опште, а нарочито после смрти! Зар се католичанство, г. Нушићу, увело у Призренској Епархији од 1854 до 1895 године2! Зар су Јањевци и они у Призрену покатоличени за време митрополита Мелетија7! Зар је Мелетије довео бискупа у Призрен, а за тим и у Скопље. Зар је Мелетије, као Грк, крив што има нешто јада католика којегде у Призренској Епархији, кад су их трпели и средњевековни ерп-

8 М. В. Веселиновић — „Статистика српских школа у Турској“ за 1895-96 школску годину, стр. 21. Београд, 1897. 19%