Годишњица Николе Чупића

292 ТОДИШЊИЦА

ски краљеви и цареви својом толеранцијом2! Зар се то и толико неће да знаг2 !

Сваки зна у Призренској Епархији какав је био митрополит Мелетије у одбрани православља, да је чак забрањивао да се чита Свето Шисмо на модерном српском језику, у преводу Даничића и Вука, што му је изгледало да нема довољно светиње, као оно на старијем црквено-словенском језику. Само то неје могао да сазна г. Нушић који је становао у тој епархији неколико година и имао прилике да се разговара с митрополитом Мелетијем. Ну може бити да је г. Нушић избацио оне празне речи противу Мелетија просто из моде, да треба у опште Грке резилити.

Ето их још живи: Епископ Жички Сава, Епископ Тимочки Мелетије, Архимандрит Иларион Весић, Петар Костић, секретар митрополита призренског, и други, бивши ректори Призренске Богословије, па нека они кажу, је ли ово истина што говори г. Нушић.

Извесни Призренци љутили су се на митрополита, Мелетија највише и зато, што им није успео да одузме од Цинцара цреву Светога Спаса у Призрену, и да је преда Србима.“ Да ли је он то могао да изврши, или не, нећу у то да улазим овде, само напомињем: да би једном Грку и Фанарском митрополиту у Призрену, поред све своје воље, био мучан положај наспрам Патријаршије, кад би такав митрополит, па ма он био и прозелит, енергично наваљивао својим предлозима да се из какве цркве избаци грчки језик, тим пре кад већ Срби имају у томе месту две друге веће цркве у којима се

4 Кога занима ова узалудна борба, око цркве Светога Спаса у Призрену, нека чита М. С. Милојевића „Путопис< књ. Ш, стр. 194—229. Београл1, 1877.