Годишњица Николе Чупића

МИТРОПОЛИТ МЕЛЕТИЈЕ 293

чита словенски. То је и сада тешко, а камо ли пре 40 и више година. Друго је питање како је уведен грчки језик у црквици Светога Спаса. О томе би се имало много писати.

Овде ћу да наведем оригинална писма Скадрана, Призренаца и Џећанаца из оно доба када се митрополит бавио у Цариграду, нека у целини, а нека у изводу, која се односе на ту борбу око цркве Светога Спаса у Призрену.

Та писма гласе овако:

„Његовом Високопреосвеценству Просвецењејшему Г-ну Милентији, Митрополиту Рашко-Призренскому и Скендерискому, Екзарху горнија Мизији и проч. проч.

„Ваше Високопреосвешенство !

„Познато нам је зашто сте позвати у Патријаршији, и при Вашем полазку у Цариград васколики народ од све Ваше јепархије, који су Вас пратили из своје средине, препоручивао је Ваше Архијерејство потрудити се за цркву С. Спасовску у Призрену доказати Његовој Светости Вселенском Патријарху, да је та поменута црква једна из древни Светиња васколиког народа србског, тако надали смо се да ће С. Патријарх лично од Вас разумјети за неправду учињену васколиком народу србском, с тим што је поменуту цркву предао Цинцарима и увео у њу службу на Грчком језику. Таким насилним поступком васколики народ србски дошао је у јарост, које исто сљедује и све више, видећи како до данас С. Патријарх није повратио С. Спасовску цркву србском народу и језику у Призрену. При оваквим непријатним обстојателрствима находимо за право изпунити своју дужност, ово јавити Вашему Високопреосвеценству и у исто вријеме молимо Вас да докажете лично С. Патријарху, да ову увреду неће претрпјети васколики народ србски у Рашко-Призренској и Скендериској Јепархији, а тако