Годишњица Николе Чупића

310 ГОДИШЊИЦА

много нешто.... много даваше насијат и плакаше“..... Беседнички успех!.....

„Неје тако и с певањем његовим. Он празником редовно пева на свакој јутрењи, а често и на литургији.

„На јутрењи кад се цео канон очита најстроже према типику — свештеници оду по митрополита, а у цркви настане тишина. Само се по каткад чује какав шапат или чије зевање у мрачноме углу полуосветљене цркве, или свештениково тихо изговарање појединих стихова при проскомидији, које на махове допире гласно....

„ Улази митрополит, уз певање „Ис пола ети деспота“ и чим стане у сто, сам отпочиње певање „катавасије“ с одговарањем леве певнице. За тим пева и „Беличит душа моја Господа“ им, не свакад, „славу“ на хвалителне стихове.

„На литургији пева само „причастан“, па и то ређе.

„Али кад служи, пева „Свјати Боже“ пред читањем апостола...... Мелодија тужна и величанствена. Још је више уздиже глас митрополита Мелетија. Његов је глас дубок баритон који се пење до тенорске висине! Таквог гласа нигде више не чух..... Песму „Свјати Боже“ пева у темпу Јагоо таезгово.... Дубоко брујање у почетку помиње нам страшну претњу онога, који грми и пуца, а постепено пењање и благо таласање понесе и наша осећања у висину... онамо где је вечна милост, вечна љубав, вечни покој.... Ну кад на „Вонмем“ загрми „Свјатаја СОвјатим“ — ми погледамо у кандила и, чини нам

се, као да се и она заљуљају.“ ="

На архијерејској служби кад ђакон узгласи многољетствије архијереју, на које се у Краљевини Србији

20 „Пред Косовом“ белешке из доба 1874—1878 године, стр. 86 и 87. Срем. Карловци, 1899.