Годишњица Николе Чупића

МИТРОПОЛИТ МЕЛЕТИЈЕ 309

му надене име Данило. Тако се тај поп прозове Данило, и данас попује у Сиринићу (жупи) поп Данило крштени Деспот!

ж

Митрополит Мелетије у Цркви. По свему опхођењу и понашању митрополит Мелетије својом појавом иу цркви и ван ове чинио је јак утисак. Његова служба у цркви ретко се виђала. Његово се појање још ређе слушало! Да наведем овде шта говори бивши учитељ гњилански, у Призренској Епархији, из 1874—1878 године, т. Зар. Р. Поповић: „Призренски митрополит Мелетије долазио би у Гњилане у две три године једанпут и остајао би до пола године. За то време једва ако би једном беседио. Његове су беседе већином историјске. Рекао бих, да су импровизација, али не права. Џо народности је Грк, па за то не говори правилно српски. Кад беседи, обично — плаче! Али његове су беседе с великом пажњом слушане. Ту пажњу осваја ауторитет владичански и његов необичан глас. Глас му је тако јак, да би се могао чути лепо и на скупу од више стотина душа.

„Ипак после његове беседе говорило би се, нарочито од жена могло би се чути: „Данас господин (митрополит) много у пркви даваше насијат.“ Ако бисте упитали о чем је беседио, оне би одговориле: „Ама

19 Мелетије, као Грк, у говору изговарао је с место та, ц место ч, и 3 место ж, те су му прави изрази у усменом говору оваки: Моји су гавази, моји свестеници. Онш мене чувају. — Како мози да буди вук свестеник у цркваг! Вук не мози да буди поп, вук у сума! Али кад је што писао пазио је на изговор слова ж, чи.

Ову последњу анегдоту причао ми је Драгутин П. Костић, из Призрена, а остале ми је причао Архимандрит Иларион Весић, бивши ректор Призренске Богословије а слушао сам их и од друтих лица.