Годишњица Николе Чупића

308 ГОДИШЊИЦА

од лекара уверење како му здравље не допушта да пости, и то да јави народу и ученицима да знају.

4. Обичај је у Турској, а у више прилика права потреба, да већи и богатији људи, нарочито странци (посланици, консули и други) држе Арнауте мухамеданце за гавазе (чуваре). Тако чине и многе владике, али је митрополит Мелетије држао увек слуге Хришћане. Кад га је једном паша у Призрену запитао: — Зашто, ДеспотЕфенди не држите гаваза Арнаутина или Турчина, да сте слободнији у кретању и иначе2г

— ПЏанум, паша, што ћи мене гаваз Турчин или Арнаутин! моји су гавази, моји свештеници. Они мене чувају...

5. Обичај је имао да сваке године о Ускрсу првога дана измоли у паше да му пусти све Хришћане апсенике на потпис. Тога дана буду осуђеници у цркви и цео дан у митрополији, и ту ручају, па их пред вече опет враћа хућумату. ·

_ Ова хришћанска врлина митрополита Мелетија задивљавала је Турке и у опште Мухамедовце, и причињавала да имају према њему особитога респекта.

6. Једном дође му Вук Божовић, из Колашина (жупе), и замоли да га запопи. Владика га, између осталога, упита како му је имер Бук, одговори. Владика зачуђено: како можи да буди вук свештеник у црква 2! Вук не можи да буди поп, вук у шума! ИМ понуди му неко црквено, календарско име, што Вук одлучно одбије. Најзад владика му рекне: од сад да ти је име Вукајло. Тако би. Запопи се вук, и постаде Вукајло, данашњи још у животу поп Вукајло „кнез колашински.“

7. Око 1890 године решио је митрополит да запопи Деспота Илијћа, свршенота богослова Призренске Богословије, али му је сметало крштено име Деспот. Вели: ја деспот и ти деспот не можи да буди. И тако