Годишњица Николе Чупића

МИТРОПОЛИТ МЕЛЕТИЈЕ 307

Овоме не треба коментара. Тако је јасно и кратко речено с пуним значењем и поуком.

1894 године Његово Величанство Краљ Србије Алек• сандар [ одликовао је митрополита Мелетија орденом Светога Саве првога степена.

Из живота митрополита Мелетија

1. Кад год би митрополит изишао у епархију, имао је обичај да свраћа у свештеничку кућу. Ту се одмах искупе и други оближњи свештеници, и-сви се труде да владику дочекају и услуже. Ручак и вечеру не спрема онај поп код којега је одсео владика, него други свештеник, па тако готов ручак доноси владици. То је нека дужност била поповима да спремају редом ручкове и вечере владици, кад овај путује по епархији. Митрополит би том приликом позвао и којега одличнијег човека (чорбаџију) да заједно ручају, а свештеника ретко или и никако, осем ако се у којем месту налази какав стари изнемогли свештеник и особито поштован од народа.

да време ручка и вечере служе митрополита само попови, а. не кућна чељад. Кад сврши ручак или вечеру, онда се присутни свештеници у другој одаји скупеип ручају с домаћином куће слободније п веселије.

2. Читао је каноне и вечерњу у својој соби редовно кад неје ишао у цркву. |

3. Постио је редовно све посте преко године, и био је у томе пример.

Једноме учитељу, Фртунићу, у Новом Пазару 1890 године рекао је: ти мрсиш учитељу, а то не ваља овде. Учитељ се извињавао и покушавао да докаже како не мрси, али неје успео јер су га виђали грађани и ученици.

Мелетије призове насамо учитеља и посаветује га да пост држи и чува, а ако баш не може, онда да узме 5 20%