Годишњица Николе Чупића

ИСТОРИЈА 15

Умео је врло вешто имитовати друге како говоре.

Кад се с Џачићем разговарате, а гледате му у лице, он, нехотице, чини све оне покрете, које својим рукама чините ви. То му је била неодољива потреба, којој се није могао одупрети!

Отишавши одавде у Окопље, као први српски консул у оном месту, Џачић се онамо разболи, па се врати у Београд, где, после дуже болести, умре.

Пачић је однео у гроб не само необично знање турскога језика, турских обичаја, и целокупног мухамедовачког живота, него и знање многих сцена и разговора од велике историске важности, у којима је он био или тумач, или и посленик.

У кнежеву канцеларију доцније је дошао за про-

токолисту иностраног одељења. Јевта Аврамовић, који је, дотле био професор у трговачкој школи, иу гимназији, у Београду. ____«Јевта Аврамовић родпо се је 1. маја 1828 године, у Панчеву, где је и прво школовање добио. У Србију је прешао 15 августа 1841, и најпре је био учитељ у Лозници. После тога је постао трговачки писар, па секретар у солској камарашији.

Из камарашије отишао је за професора најпре трговачке школе, па онда гимназије.

Као самоук, Аврамовић је, без учитеља, научио немачки, грчки, јелински, и чак Француски језик, а разумевао је и талијански.

Године 1845, 1846, 1847 радио је за књижевни лист Подунавку, који је излазио. у Београду.

Поред тога, Аврамовић је напи.ао:

1. Граматику новогрчког језика за трговачку школу, у Београду, 1825.