Годишњица Николе Чупића

ИСТОРИЈА Ј7

С тога звања отишао је у пенсију, и преминуо је после кратке болести 14. јуна 1889 у Београду.

Аврамовић је био човек омалена раста, прножуте масти, округле главе, кратких образа, и малих брчића.

У ходу је био спор, и у свим покретима некако крут, а у говору тих, промерен. Он је све своје послове радио по неком промишљеном плану. Тако, идући од куће на дужност, или враћајући се из канцеларије кући, Аврамовић је био избројио и знао колико корака ваља да учини, те да ту даљину пређе; и тај број није никад хтео ни увећавати, нити га смањивати, макар га каква журба или доколица, на том путу пратила. Исто је тако знао и колико му минута времена треба за одлазак и за повратак.

Имао је одређене часове за пушење. И кад би му се припушило пре утврђена рока, он би другове запиткивао: колико је сата бојећи се да његов сат не буде стао, а пре рока није ни пошто хтео запалити цигаре !

И кад би запалио цигару, оставио би сваки посао. Онда би се само одмарао.

— Кад радим, ја вршим евоју дужност, и зарађујем себи хлеб, вељаше он: — а кад пушим, хоћу да се одмарам, да господујем. То двоје, докле се год може, не треба мешати једно с другим!

Пошто је био научио неколико језика, био је утврдио ред, те је једнога дана читао немачки, другога грчки, а трећега Француски.

Докле што једнога дана прочита, онде ситно забележи, да сутра, или преко сутра, настави даље. По тим белешкама, на свакој његовој књизи, могли су се разазнати дани његовога напредовања у читању, и његови одморци.

ГОДИШЊИЦА ХХП. 2