Годишњица Николе Чупића

18 ЦРТИЦЕ

Аврамовић је и дневник водио; сваки дан је записивао: шта је имао за ручак; пошто је што купио, колико га је све стало, и друго — што би му пало на памет при записивању. Записе те чинио је једнога дана српски, другога грчки, трећега немачки, а четвртога Француски.

Ништа не знам куд су се дели ти његови дневници 2

Миловао је и ценио литерарне лепоте у свакој књижевности, коју је познавао, али је ипак држао да нема лепота нада лепоте старих грчких списа.

Српске народне песме високо је ценио, и хтео је признати да у њима има лепота које се могу поредити с најлепшим местима у Илијади и Одисији.

И ако је био редовно ћутљив, а и кад би говорио, мерио је сваку реч, опет је хвалио српске поскочице, нарочито оне које су се склопом речи и сочношћу садржине одликовале. И њих је знао велики број.

Једном је, с неколиким мојим пријатељима, био у мене на вечери. Ту се је толико развеселио да се чак и у коло ухватио. Играјући као какав Мачванин, он је припевао : |

„ 0], ала ми је врућина ж зима, Што ми дика игра до крвника !“

Другови, чујући, и себи не верујући, да то пева, онај мирни и ћутљиви Јевта, пренуше у смеј, и покидаше коло.

Није прошло мното времена по Јевтину доласку у Кнежеву канцеларију, а ја и он смо се познали и спријатељили. Зато смо, после, кад год бисмо доспели од службених послова, разговарали се највише о књижевним питањима, докле су наши другови, остали чиновници, пушили у ЕФендиној соби, и бистрили ондашњу дневну политику.

Како је Јевта све радио по типару, тако се некад догађало, да му се на протокол стече послова више него