Годишњица Николе Чупића

ИСТОРИЈА 19

што може до по дне да уведе. У таким случајима, ја сам му, докле би он пушио и одмарао се, помагао, колико сам боље могао. Али му, при најбољој вољи својој, нисам могао у протокол увести Француских нота, којих је неке поште било више, јер се онда сва преписка између власти српских и влашких водила на Француском језику, а ја Француски онда још нисам знао!

Подстакнут тим мојим незнањем, мени ће Јевта једнога дана рећи:

— Грешиш, што не научиш Француски!

— А како бих могао упитах ја.

-— Врло ласно, одговори Јевта кроз неки осмејак који човека храбри: — Узми Француску граматику, и из ње научи на памет мењање именица и глагола, све друго ће ићи уз то. А сваки дан научи из речника по 10 речи на памет. То све није тешко, а за месец дана то је 300 речи; за годину ћеш знати 3600. Е, с толиком масом речи можеш разумети сваку књигу, а то ли сваку ту ноту!

Ја сам све то слушао, и у памети се ломио.

Он продужаваше:

— Сваки дан пробави по један сат с Француском књигом. Више од сата немој за прво време: досадиће ти се ; али немој никад ни мање од сата! То упамти добро !

— Слушам! одговорих ја.

— Биће дана у том твом раду, говораше Јевта даље: — када ћеш се ти, не видећи никаква велика напретка, наљутити, треснути књигу о патос, и опсовати мене што сам те на тај рад наговорио. Ако ће — баци је! Опеуј! Устани, проходај по соби и, повративши се од љутине, сагни се, узми књигу, и опет издржи сат е њом у друштву! Радећи тако, ако за годину не могнеш читати сваку Француску књигу, реци ми да нисам који сам!

То је било једнога дана.

| с