Годишњица Николе Чупића

20 ЦРТИЦЕ

Другога дана, Јевта мени донесе своју Француску граматику од Стојана «Јовановића - Цукића, у којој су Француске речи писане српским словима, да би се упеник - самоук колико толико упутио како се која реч изговара.

Ја сам и пре, без ичије помоћи, почињао учити Француски, али Јевтине методе нисам знао. Сада пак науман тврдо послушати пријатеља, ја примих књигу, а њега топло замолих да ником ништа не казује за моју намеру : бојао сам се не успети, па би ми се другови, може бити, насмејали, а од тога сам се свакад плашио као од живе ватре. -

И до тога разговора с Јевтом, ја сам устајао рано: лети у 4, а зими у 5 сата из јутра. Тада изберем први

јутрењи сат за учење Француског језика — једно што сам у то време редовно најодморнији и најведрији, а друго — што ме у то доба нико не може узнемирити

нити прекинути...

И тако, мотрећи на сат, који је према мени висио о зиду, ја сам се сваки дан по један сат бавио граматиком и речником. И, морам признати, да је Јевта потедио: долазило је сата када сам бацао књигу за врата, и, тек пошто би се сетио његовога пророковања, и онога, што би се говорило о мени кад би се рашчуло да сам нешто био почео па не свршио — ја сам се сагињао, узимао књигу, и наново продужавао мучни али веома плодни труд с њом.

После шест до седам месеца такога непрекиднога рада, ја сам, на своју неописану радост, читао Тјерову Историју Француске Револуције, помажући се овде онде Ропетт-овим речником, који сам још у почетку овога рада набавио.

Тај напредак, и ако је мален, чинио се мени толико невероватан да се нисам усуђивао казати га Јевти. Него