Годишњица Николе Чупића

(5 о2

ИСТОРИЈА

(С овим Матом је често бивало више шаљивих разговора и смеја у канцеларији.

Гавра Перечар

Бејаше онда један омален старчић, перечар, по имену Гавра. Стар, сиромах, он зарађиваше свој хлеб продајући ђевреке и переце по улицама. Зими, уз посте, он дође у Кнежеву канцеларију, уђе у момачку собу, и онде седи и греје се, очекујући да ко потражи переца. И неки би чиновник узео по коју перецу, али Љуба Петронијевић, чим види чича Гавру, одмах купи од њега целу ону мотку переца, и нареди да се раздаду писарима и момцима. Сви су му захваљивали а највише чича Гавра. Кад Љуба, то уради, онда вели, да је те ноћи снио оца, или другога ког милог покојника, па то дели њима за душу!

Некад би Љуба донео сваком писару по перо и држаљицу — опет некому за душу! Тако је подашан био увек тај човек.

Арачлилук

Пошто је законом био укинут арачлилук, и пошто су Цигани у целој Србији били стављени под редовне власти и судове, једнога дана, после по дне, када у Кнежевој канцеларији бејаше министарска седница, у авлији те канцеларије онамо према капији која води у авлију коначку бејаше 5—6 Цигана поређаних у полукруг, гологлавих и мало погнутих онамо ка Конаку. Један од њих држаше подужи штап, на врху расцепљен, и у том процепу | некаку хартију ! Стојећи онде, они гледаху онамо ва вратима коначким, и очевидно надаху се да ће их одонуда ко видети и позвати.

(вамо пак из министарске седнице у ходник изиђе Илија Гарашанин, министар ун. послова. Видећи оне Ци-