Годишњица Николе Чупића

22 ЦРТИЦЕ

Кнежевској канцеларији, колико за обележје онога времена и оних људи. Није Бог зна шта, али не уди и то да се зна.

Клозер Мата

У оно време живео је у Београду неки стаклар Мата, кога сте могли често срести на улици: обично иде брзо, често нешто говори са собом, осмејкују се, и маше руком, као да нешто хоће неком да докаже. Увек је уза се имао онај сандучић са стаклима за прозоре и халатом који треба за умештање стакала.

Мата, је већ био прешао половину свога века, а знао је и нешто из српске историје, и, чини ми се, састављао је неко Родославно дрво лозе Неманићке !

Мата је имао брата Тодора, који је у младости отумарао некуд у свет. Кад се рашчуло да у Абисинији има некакав Дар Тодор, Мата однекуд замисли, да је то баш његов брат Тодор. Зато је често долазио у Кнежеву кан. целарију, и молио највише Љубу Ненадовића, да би га како год известио о том цару Абисинском.

Мату Ненадовић наговори те напише писмо том цару Тодору, а сам Љуба узме на се да то писмо божем преко Цариграда упути адресанту !

Из тога писма, које је Мата отворено предао Љуби, сећам се само ових реченица:

„Љубезни брате и Царе Тодоре! Тако је писао Мата: — Ако си брат мој јави се, пи ако ниси брат мој јави се! И пошљи ми портре твоје и царице жене твоје, да се уверимо и да се хвалимо! Писмо ми-упути на ДЦариград у Турску, на Џариз у Француску, на Лондон у Енглеску ! Твој брат Јаковљевић Мата клозер из Баната“...

Све ми се чини да је ово писмо доцније Љуба штампао у својој „Шумадинци.“