Годишњица Николе Чупића

30 ЦРТИЦЕ

улица. Ту су биле с горње стране куће: Хербезова, Тенкина, Марковићева, Станишићева и Симићева, а с доње стране Ђерманова, Стејићева, Мариновићева, Шилићева, и Бранковићева. Ту је улицу највише прозвао Господском Милош Поповић, уредник Српскит Новина, кад је, педесетих година, у Њој, у кући Ст. Марковића, био отворио књижару, која је доцније прешла на Велимира Валожића, а данас припада сину Велимирову Милошу. То је била прва књижара у Србији.

Док су Турци били у Београду, из двора се у Вел. цркву ишло свакад Господском улицом на Варошкапију, а на Стамболкапију врло ретко.

Гробље ново. Још године 1853 изишла је једна одлука државне власти да се дигне гробље са, Ташмајдана јер су га већ опколеле куће. Та је одлука дуго остала, мртво слово. Тек године 1882, после санитетског закона, Београд је изабрао за Гробље место на десној страни долине Булбулдера, земљу откупио, нивелисао, насуо, оградио зидом, начинио насип од Тркалишта до тога места, и подигао вијадук преко Булбулдера. За све то потрошено је 166.669:58 динара.

У тој огради је место за сарањивање православних, католика, протестаната, Турака, и Јевреја ескинаског обреда. Јевреји пак сефердинског обреда имају своје оделито гробље мало ниже овога српскога.

Сарањивање у Новом гробљу почело се 17 августа 1886, и први је онде укопан Драгутин, син Вељка Димовића баштована.

Гробље има свој Фонд, који је 1902 износио 229.845.66 динара.

У средини гробља лепа је нова црква, посвећена Св. Николи. То је задужбина данас покојне Драге, супруге поч. Станојла Петровића саветника.