Годишњица Николе Чупића

ТОПОГРАФИЈА 31 Гробље старо. Колико се сада зна, Београђани су своје мртве сахрањивали од некадашње Варошкапије па овамо ка Зеленом венцу, и доле ка Тоскиној чесми. Одатле је гробље измештено на Ташмајдан око године 1828. На Ташмајдану је гробље остало до године 1886, а од те године београдски се мртви сахрањују у Новом гробљу преко булбулдерског потока. На оном гробљу на Ташмајдану начињена је 1885 црква и посвећена св. јеванђелисту Марку. По тој цркви, гробље се то каже и Гробље код Маркове цркве, а некад се рече и Џалилулско гробље, јер је главна нурија овој цркви Џалилула. Брег Ташмајдан, који је над овом црквом, највише личи да је она Чупина гумка где је спаљен Св. Сава.

Два Бела Голуба. Двокатна кућа, од дрвене грађе пок. Јове Кујунџића, била је на оном данас празном плацу, који лицем гледа право ка Коларцу и Стамболкапији, а ребрима је окренут хилендарској улици и улици Два голуба. -

На тој кући Јова је имао цимер: ЉМаказе и два бела голуба. Он је, у шали, говорио: да је то једно голуб а друго је голубица. А маказе су знак његова терзиског заната. Сад те куће нема. А целом крају оном остало је име Два бела голуба.

Дедија или Дедина. Оно брдо које се, међу падином Моврог луга и долином Топчидерске реке, најлак спушта ка Сави, зове се Дедија или Дедина. Било је и једно мање брдашце које се звало Мала Дедија, па је то брдашце раскопано кад се градио пут у Топчидер. Тако се име Мала Дедија изгубило, а остало само име Дедија или Дедина. То је оно брдо где су данас виногради и летњиковци: Ђоке Симића, Н. 3. Поповића, Браће ЂБор-