Годишњица Николе Чупића

40 ЦРТИЦЕ

те мајсторе извуче из турских кућа и дућана, и да им да чисто поље за куће и за њихове радње, а говорио је да их креће зато што се боји да они својим вигњевима не запале варош и Турке оштете. Многи су били и затварани и бијени зато што нису пристали само да заграде дарован им бесплатно плац на Теразијама, а данаске7'!

Код Стефановића каване. Тако се зове онај заселак Београда, ако се може тако рећи за део вароши, који се настанио у дно Врачара, с обе стране крагујевачкога друма, онде где се бањички поток стаче у мокролушки поток. Некад је београдски трговац, Никола Стефановић, био купио велику ливаду дуж мокролушког потока, и на тој својој земљи, а до крагујевачкога друма, начинио кавану. Доцније је то имање, кавану и ливаду, од Николе купила држава, али је остало име Стефановићева кавана. Навише од каване почеле су се насељавати разне дућанџије и мајстори с једне и с друге стране пута тако да тамо сада може бити 20—80 кућа. И то се зове код Стефановићеве каване, другота ту имена нема. Одатле се у десно одваја насут пут за бањички логор. И тај насути пут заслуга је пок. Краља Милана.

Лаудонов шанац. То је онај велики шанад који је од Дунава у наоколо преко Врачара до у Саву, ископао Принц авђеније против Великог везира, који је долазио у помоћ опсађену Београду. Доцније је тај шанац обнављао ђенерал Лаудон, кад је он опсађивао Београд.

По овом доцнијем обновљачу, шанац се сад зове Лаудонов а Принца Јевђенија мало ко и зна.

Шанац је овај на много места уравњен са земљом, а местимице је остао готово цео.

Лиман на Сави. Доле на Сави, где је данас нова кућа пок. Јове Крсмановића, па још на запад ка води,