Годишњица Николе Чупића

ТОПОТРАФИЈА 41

био је Лиман од Саве, у који су обично долазиле 60санске лађе. Око тога Лимана живели су Турци, који су држали магазе и каванице, у које су падали Турци Бошњаци који су се лађама спуштали у Београд. Српска власт имала је ту једнога служитеља, који је од тих лађара Бошњака тражио путне исправе, да их преда српској полицији, али су Турци волели своје тескере предати паши, који је такође ту имао свога човека. Једном српски пандур, неки Ђорђе Нишлија, затражи од једне лађе, која је већ била пристала, и пружила скеле за излажење, да му се даду путне тескере; Турци не хтену дати тескера, а Ђорђе дигне скеле и отрући лађу низ воду! Тек онда Турци даду тескере. Али управитељ вароши Београда тога Ђорђа тргне к себи, да у ревности својој што не прекорачи. Овај је, после, 2. јуна 1862, на Чукурчесми рањен самртно, умрђо у болници.

Еле, 24. јула 1860, на том Лиману посвађају се Срби и Турци, и међу њима легне крв. Чак се морао из касарне довести оФицир Бучовић са стрелцима, да сукоб не би узео веће размере. Тада су Турци дигнути одатле, а Лиман се мало по мало са свим засуо. О њему су онда све гарантне спле добијале ноте, а данас му се у Београду и име хоће да заборави!

–

Мала пијаца. Доле на Сави, пред кућом Љубе Кремановића, има омален простор, у који се стачу ове улице: Краљевића Марка, Јаворска, Савска, Травничка и Херцеговачка. Тај се простор зове Мала пијаца, п некад је ту и била одиста мала пијаца. На среди те пијаце има крет од црвенога мрамора, ограђен гвозденом оградом. Крет тај о свом трошку поставио је београдски трговац Ћира Христић. Данас ту нема никакве пијаце, него се само зове тако...