Годишњица Николе Чупића

42 ЦРТИЦЕ

Манојлова башта. Онде где је данас пијаца Зелени венац, била је некад Манојлова башта, прво место за шетњу ван вароши. У тој башти се први пут почело точити пиво (1884 и 1885), које је преношено из Земуна. У ту башту, ради теферича, некад су се из Конака код Велике цркве извозиле у канатама на волујским колима јетрве Кнегиња Љубица и госпођа Томанија. — Ту се педесетих година. отпочело зидати позориште, изидано је било до цокла, па се после одустало једно с подводног места, а друго «с недостатка новаца. Сад је ту пијаца Зелени венац.

Место је то некад припадало Кнезу Макси Ранковићу из Остружнице.

Мокри луг. Тако се зове поток који, протичући између Докторове куле и Вајфертове пиваре, испод монопола стаче се у Саву. Тако се зове и долина тога потока онде где је пресеца крагујевачки друм. Изнад врела овога мокролушког потока има два села која се зову: Мали мокри луг пи Велики мокри луг. Сељаци у ова два села досељени су из Сврљига још за Карађорђева ратовања и ту настањени. Њихове жене већином још носе одело сврљижанскога кроја и боја.

Недељкова башта. Доле испод Видинкапије имао је велику башту с лепим воћем неки баштован Недељко, који је у тој башти држао и механицу с јелом и пићем '. Ту су београђани, нарочито они из источне поле вароши, излазили на тефериче и весеља. Ту су приређиване и гозбе за више званица. У Српским Новинама од 1848, под 9. мајем записано је да је у Недељковој башти Механџиски еснаф држао свој пир, а Вучић је, с другом господом, био отишао у Вишњицу цркви на славу. Ме-

' Недељко је умео наместити угануту руку иди ногу, и сваву другу пребијену кост.