Годишњица Николе Чупића

52 ЦРТИЦЕ

Некако у то доба у Београд се стекоше неколики пријатељи загребачкога Илирства. Ти људи обично су се састајали у „Зданију код Јелена,“ и место својега састајања звали су Илирска касина. Као носиоци тога, Илирства сећам се да су онда помињани: Гај, који је тек као гост долазио у Београд, и неки Гољуб, професор. Других се имена не сећам.

Али се против тога Илирства дигла особито пред крај 1845 жива опозиција међу Београђанима. Најжешћи и најревнији противник Илирства био је неки Јелесије Вукајловић, онда српски чиновник, а доцније 1848 прешао је у Карловце на ону Народну скупштину. Оданде пак отишао је у ред бораца против Маџара, и у том је рату погинуо!

Вукајловић и његови помагачи покренули су у Београду све који су имали власти, гласа, и новаца, те се тако саставило друштво за Читаоницу; и то се друштво сместило у предње три велике собе у оној згради основних школа, баш према Старом Здању.

То друштво избере себи за председника мајора Мишу Анастасијевића, за потпредседника Радована Дамјановића, помоћника министра унутраш. послова, а за деловођу Павла Арсе. Поповића.

Читаоничко друштво састави правила за свој унутрашњи рад, и преко месне полиције 2. јануара 1846 поднесе их министру унутрашњих послова на одобрење. Споразумевши се с министром просвете, и добивши и његов пристанак, министар унутрашњих послова одобри поднесена му правила под 9. јануара 1846. ХМ. 5, и о том извести друштво преко полиције.

По тим правилима, која су онда имала свега 17 тачака, члан читаонице могао је бити сваки Србин свештеног, војног, и грађанског реда, који пристане да сваког месеца плаћа по цванцик (80 дин. пара). Ђаци Ве-