Годишњица Николе Чупића

300 ГОДИШЊИЦА

иду кући онога детета. Ту их дочека детиња родбина, па пошто почасте оџу и калфе (оџине помоћнике) каФом, отац предаје дете, које је обучено у стајаће руво, оџи и рекне: Бу ђуне кадар бу чуџуг н бабаси бен ид'м, бу ђун ден сонра сиз сна, син ети, бен'м ђемиги ! (До данас овом детету ја сам био отац, од данас си ТИ, твоје месо, моје кости!). Дете приђе и пољуби оџи руку и предаје оџи као родитељски дар новац или бошчалук. Оџа прими дар и узме дете па га намести испред свих ученика и поведе обилазним путем ка школи. да ђацима иду рођаци и други пријатељи, па се у школи зауставе. Пошто дођу у школу оџа седне на своје шиљте, а ђаци поседају на своја места. Калфа уведе новога кандидата у учионицу, и одведе га пред оџино седиште. Ту пољуби оџу у руку и по заповести оџиној седне испред њега. Тада оџа отвори супару (буквар) и почне да чита ону молитву, што је у почетку буквара, а дете говори за њим. Та молитва почиње са: Бис милахи ерратмани ерратим (у име Бога благога и милосрднога). За овим чита ода а ђак за њим арапску молитву: Рабби јесир веља тоасир рабби темим биљжанр, што од прилике значи: Почињем овај посао са срећом и напретком. После овога оџа прочита редом целу азбуку: ељаф, бе, пе, те итд. а дете непрестано говори за њим. Пошто оџа заврши азбуку рекне: амин! на што сви ђаци рекну: амин. Оџа најзад подигне руке према лицу а то исто учине и сва деца и нови ђак. Оџа за то време чита на памет једну подужу молитву, а сви ђаци непрестано певају: амин! амин!

Кад се све ово сврши дете устаје па најпре пољуби оџу у руку, па онда редом еве присутне људе. Кад их све ижљуби калфа га узима и води на место на коме ће у школи седети.