Годишњица Николе Чупића

302 ГОДИШЊИЦА нат он га ради, пуши, пије кафу, а по некад и остави ђаке па гледа по чаршији или код куће своје послове. Оџу су сви ђаци звали ефенди (господин), а башкалфу и калфу пли башкалфа и калфа или ло имену. Свакоме су пак говорили ти (сен), а никоме ви (сиз). Ђаци су полазили у школу чим сване, а чим дођу у школу одмах и рад почиње. На подне је било одмора који је трајао од прилике један сат, па се опет улазило у школу, из које се излазило у заход сунца. Кад се п3јутра ђаци прикупе у школи, уђе оџа, а они сви устану на ноге. Оџа очита молитву, после које ђаци рекну: амин, и седну. Кад се излазило из школе опда су место молитве певали Иљажи (верске песме). Каталога и ђачких спискова није било, а исто тако није било ни ђачких оцена. Настава се почињала супаром (букваром). Калфа показује ђаку по неколико слова, и то толико пута док их не запамти. Тако ради док не пређе сва слова; а онда му показује читање. Ђак упамти слова према томе колико је бистар за три дана, за недељу или месец дана, како који. За то време оџа се слабо меша. Кад ђак почне читање, тада и оџа почне да та преслишава. Цела супара пређе се од прилике за годину дана. Калфа свакога дана показује једноме, другоме. трећем и тако редом свима ђацима. Чим коме покаже он учи после то исто сам, а калфа казује другоме итд. Сви пак ђаци уче своје задаће на глас. | Кад ђак изучи супару, прелази се на поједине главе из Корана, који је на арапскоме језику, те ђак учи само да га чита, и то овим редом: најпре Еламсупараси, па онда Тебарећ-супараси, Каш'ме супараси, Везаријат-супараси. Најзад се прелази на Мусаф (Коран), јер све оно до Мусафа су засебни уџбеници на форму читанке, а Мусаф садржи цео Коран. (Мусаф је