Годишњица Николе Чупића

Из ТУРСКЕ ФОКЛОРЕ 308

турски назив за Коран). Све се ово свршава према способности учениковој за 2—4 године.

_ Док ђак не почне да чита Мусаф никакву другу науку не учи, сем што учи извесне молитве на памет из поменутих супара, а то обичне молитве које ваља знати ради клањања. Кад се пак почне Мусаф онда се заједно с њим почињу учити још и:

Илми жал, књига која садржи законе верске. Та се књига учи напамет;

Теџвит, књига која садржи правила како треба читати или певати Коран. И ова се књига учи напамет;

Иљати, песме верске које се певају у памији:

Иљме есап, рачуница, која садржи усмено и писмено рачунање;

Иснитат, писање. Писање се учи овако. Свакоме ученику оџа или калфе напишу на хартији као заглавље један ред, који се зове мешк, а ђак седне па то преписује много пута, док не напуни целу хартију. Овај ђачки наставак зове се каралама (оцрњено). Пошто ђак испуни хартију оџа или калфа преслишају ђака те то прочита, па ако зна онда му задају да тај исти ред на другој хартији напамет напише, па ако и то зна онда му сутра дан напишу други ред као заглавље, а оп пише даље и тако редом,

Ђачки прибор за писање чини: Дивит од метала који се састоји из лежишта за пера и мастионице. У мастионици је мурећеи (мастило), у који се меће кучине или конаца од китке од феса, те то упије мастило да се не би просипало. Хартија (тако звана рика ћак'ди), која је с једне стране зелена а с друге стране бела. Пише се само на зеленој страни, јер се с ње не може претом избрисати оно што је написано, ако би било погрешно написано; а исто тако брише се и све, па се