Годишњица Николе Чупића

304 ГОДИШЊИЦА

после наново пише. Може се брисати мокром крпом или сунђером. Ова хартија служи и у место таблица, а носи се увек увијена. Калем (перо) је од некакве црне трске, која се доноси из Азије. Ту трску зарезује или оџа или калфа. Пошто је зареже с једне стране те добије облик пера, он је мало на врху расцепи, те се њоме може писати као пером.

При писању се седело овако: Лева нога се савије под тело, а стопалом десне ноге се упре у земљу, тако да колено буде према прсима, у леву руку узме се хартија и прислони на колено десне поге, па се на колену пише.

Кад се ђак прилично извежба у писању прелази на предмет који се зове Иншаг (писмени састави) и који садржи обрасце како се лишу молбе, жалбе, писма (у којима се учи како се коме према положају треба да. пише), облигације, уговори и т1. д.

Овим се завршава обично, основно, школовање. (С овим знањем могло се ући у медресе, школе, у којима се учило за оџе. Но по неки остају код истог оџе и по десет и више година, те уче арапски и персијски језик и цео Коран напамет, па са тим знањем могу постати оџе, имами итд. — Онај ко би научио цео Коран напамет називао се адуз (преучени).

Кад ђак сврши супару бива ово: На крају супаре пише: Ебџет тевез жути (сва је азбука завршена). Кад ђак то пред оџом, завршивши супару, рекне, оџа дода: Оца татлији јути (Оџа прогута татлију), што је значило да ђак треба оџи да донесе част. Част се састојала из татлија, баклаве, бошчалука итд. према имовном стању ученика. Кад оџа изрекне напомену о татлији, да би се ученик још боље подсетио на дужност калфа или бевап дограбе му фес па га сакрију и рекну: Док не донесеш