Годишњица Николе Чупића

2 из ТУРСКЕ ФОКЛОРЕ 807 "се једна мотка око једног хвата дугачка, па се на два "места пробуши и,ту провуче конопац. Између, тог конопца и мотке провуку се ноге онога ђака који је осуђен на ту казну. Мотка се (увије) окрене неколико пута тако да се ноге учврете. Ђак при томе лежи, а двојица од ђака му подигну ноге у вис и држе, а учитељ или калфа га туку прутовима (дегенецима) по табанима. Ако ђак има чарапа на ногама онда га туку преко чарапа. Да их не би болело ђаци су прибегавали лукав· ству те су метали у чарапе под табане пепела или црне џигерице.')

При кажњавању није било поступности, већ је казна изрицана према кривици и према оџином расположењу и нахођењу. Исто тако није било никаквог протокола у који би се казне заводиле.

Ако се који ђак одликује добрим учењем, онда оџа кад му ђак научи добро лекцију, или, што је било најобичније у четвртак пред подне, таквоме ђаку лаје мућафат (награду). Мућафата је било две врсте: аферин и тасин. Аферпн је била педуљица оваквог облика :

| МУ ЋАФАТ Аферин

Н. Н. син госнодина Н. Н. добио је овај мућафат из предмета тог и тог. |

|

| Оџин потпис Датум

') Фалаке, фалоге или валоге биле су обична казна по свима школама под Турцима, а не само у турским. Та је казна била у цвету и по српским сеоским школама у данашњем пиротском округу (Просветни Гласник зк Фебруар 1900. стр. 226.) и у Лесковцу (Ча· Митина шкода, написао Глита Костић стр. 859: где је изнесена и слика кажњавања па фалоге) итд.

90)