Годишњица Николе Чупића

306 ГОДИШЊИЦА

Свакога петка у свитање води оџа све ђаке у џамију те клањају сабах-намази, а исто тако и на подне илен-намази. Отарији ђаци се том приликом и вежбају у вршењу верских црквених обреда, те један врши дужност имами а други музијуна.

Сем свега овога оџа учи ђаке и како ће се понашати на улици; да љубе оца и мајку и старије у руку кад пођу у школу и кад се из школе врате. Ако би се родитељи потужили оџи на своје ђаке, онда би опа такве ђаке казнио.

Ђаци су имали дужност кад на улици сретну оџу да му учине темена (јављање по турски), а оџа је на то исто тако отпоздрављао.

Оџа је имао права да употреби ђаке и на своје приватне послове, те су му тимарили коње, копали виноград, чешљали вуну, чували децу итд.

Нарочитих испита за све ђаке није било.

Кад ђак престане да иде у школу оџа му издаје сведочанство о успеху и владању (Шехадет-наме; шехадет == сведок ; наме == лист, књига).

Џеза (казна) и мућафат (награда).

Прва казна која се над учеником примењује то је темби (опомена), којом оџа оломиње немирна, непажљива или лена ученика на ред, пристојност или учење. Даља је казна сигмек (грдња), где се ученик за такве ствари изгрди. Даље су казне: стајање (ајак дурмак), клечање (диз истинде дурмак) и то просто или е камичцима или зрнцима под коленом, вучење за уво и шамар, вучење за уво и два шамара, тучење по длановима трутом (ел узатмак), затвор (апсане) у учионици или подруму где је пуно ђубрета и бува. дЗатварало се на читав дан и то без хлеба и без воде. Најтежа казна била је фалака. 'Та се казна извршивала овако: Узме

Каћа а ~ 5