Годишњица Николе Чупића

12 ГОДИШЊИЦА

ђинске, на правила о гласовима и на облике граматике говорног језика (ромејке) [док се по Кораисовом систему и речи говорног језика подчињавају граматици старог језика |; а неки се служе двема граматикама, те речи народне пишу по граматици ромејке а речи старе по граматици јелинског језика. Ма колико ово последње да изгледа чудновато, ипак тако ради од двадесет година већина писаца и песника, који пишу народним језиком.

У тој аномалији, да садањи Грци имају два књижевна језика, од којих је један вештачки, мртав, али богат; а други жив и говорни језик, али сиромашан речима и облицима граматичким, било је увек великих незгода за живот и развијање књижевности у Грка. Али се ни на ком пољу те незгоде не осећају тако живо, као на пољу лаке прозе — белетристике — која тражи од језика све оне особине које му и песма тражи; али тражи још и богаство речи, јер је њен опсег широк и готово неограничен. Зато је код данашњих Грка од свих врста књижевности приповетка најпознија. Романа орићиналних нема савремена грчка књижевност ни да их на прсте избројиш. Једва да бисмо ту могли рачунати „Папицу Јованку“ од Роидија (на књиж. језику), „Лукија Лару“ од Викеле, „Сан Јанирија“ од Психариса и „Просјака“ од Каркавице“. А на нижој врсти приче, на приповедци (новели) — која обично роману претходи почело се радити од скора; тако рећи, истом од јуче; управо од оног времена, од кад је књижевни журнал „Естија“') (огњиште) предузео да прикупи младе таленте и да их подстакне на рад. И овде баш имамо изредан пример, како великих услуга може учинити својој земљи

7) Еотг«а, 1880—1894 излазила као илустрован књижевни журнал. Од 1894 излази сваки дан као политички лист. Од 1888 до 1398 власник „Естије“ био је песник Дросинис.