Годишњица Николе Чупића

ГОДИШЊИЦА

2 | СА; 2

довићеве песме, јер је све, што је у њој, још више локално — па ипак се Ненадовић ни[е бранио ни тиме ни чим другим.

Зато је интересно поменути да су Сундечићеви равлови ипак уважени од загрепскога издавача његових песама, од Матице Хрватске. У том се издању ауторитетом Матичиним читлоцу сугерирају, у поговору, ове мисли: »Не да се порећи, да је између једне и друге пјесме сличност у формалној обради, премда ни ту сличност није потпуна. Али и та је сличност посве случајна, јер ми можемо Сундечићу на његову поштену ријеч вјеровати да није познавао Звона... И заиста, ко помно прочита и једну и другу пјесму, видјетће да ту о имитацији не може бити говора: што се у Звону: топи, лијева пи звони, а у Вршидби: врше, вије и строји, то је сличност која је настала случајно с тога, што је једна и друга пјесма основана на људском раду. Поред свега тога баш је и с те стране Вршидба занимљив појав у нашој литератури“ (стр. 269).

Ми, напротив, држимо да је Вршидба не замо по идеји већ пи по детаљима имитација Звона. Требало би веровати, у до сада невиђену, сличност по духу — а о такој сличности између Шилера и Сундечића не може бити ни говора! — па пристати да нису парафраза Шилерових стихова ови стихови у Сундечића:

Већ је гувно убијено, справно,

Већ је оно ка длан исти равно:

Чврсти стожер као другу греду

Треба сада ударит у среду — — Тако исто: |

И насад је готов како треба,

А блага је вишња воља неба

Па ће разгнат' грозећу слују — — Даље: Брже куку дај одапни

Са лјева их к десну врни,

_ Па за ајме опет запни — — Такођер: И жито је овршено,

Што бијаше насађено, А сад треба сабрат силе.