Годишњица Николе Чупића

Т

МИТРОПОЛИТ ИНОКЕНТИЈЕ

Онај коме је на глави сијала митра митрополита, Краљевине Србије, онај у чијем се венцу заслуга као најлешши цветови истичу дела искрене и дубоке љубави према Богу и народу свом, онај који је четрдесет и две године усрдно послужио држази српској радећи као наставник, а доцније као епископ и архиепископ, по најбољем знању и умењу својем, онај који је покрај главних својих наставничких и црквено великодостојничких дужности стизао да буде председник и члан разним хуманим и родољубивим друштвима и установама у својој отаџбини, — био је и усрдан члан Одбора Чупићеве Задужбине.

Дужност своју као члана одбора ове задужбине вршио је пок. Митрополит с великим усрђем, од како је међу првима био именован, па све до смрти своје. И кад је, као епископ нишки метнуо први пут митру на главу и кад му је она засјала на глави као митрополиту српском и архиепископу београдском, он се није. одрицао чланства ове скромне, родољубиве задужбине, нити је, кад год је могао, престајао долазити на са-. станке њене. И кад се повремено бавио у Београду ка« епископ нишки, ако је за време његова бављења било састанака Чупићеве Задужбине, није пропуштао долазити на те састанке. Толико је било усрђа покојникова према овој задужбини !

Али усрђе му није било мање у свима осталим дужностима његовим, као што ћемо одмах видети из овога краткога прегледа живота и рада му.